Evo jedna od definicija sa primerima:
Šta je, dakle, vest? Ne postoji univerzalna definicija vesti (ono što je vest za Kruševac ne mora biti vest i za Beograd), ali postoje pravila uz čije poštovanje može da se pravi univerzalna vest, prihvatljiva za sve medije- agencije, štampane i elektronske medije.
Prva rečenica ne mora obavezno da sadrži odgovor na svih „5 W“ da ne bi bila glomazna i preopterećena
U udžbenicima novinarstva najčešće se pominje da vest mora da odgovori na pet duplih V ( five W) : who (ko), what (šta) , where (gde), when (kad) i why (zašto). Mnogi teoretičari smatraju da je pravilnije reći da vest treba da sadrži odgovore na 5 W + H – how, odnosno odgovor na pitanje kako se nešto dogodilo. Prva rečenica, koja se zove lid (lead), ne mora obavezno da sadrži odgovor na svih pet W da ne bi bila glomazna i preopterećena, ali u kasnijem tekstu moraju da nadju mesto.
Primer kako treba: Državna zajednica Srbija i Crna Gora primljena je u članstvo Evropske unije, odlučeno je danas u Briselu.
Predstavnik Evropske komisije Romano Prodi obrazložio je da je Beograd ispunio sve uslove za prijem u to članstvo.....
Ova vest u prva dva reda sadrži sve potrebne elemente (u prvom redu četiri W, u drugom još jedno), a uz to je napisana jednosatvno i jasno.
Primer kako NE treba: Predstavnici 25 zemalja članica Evropske unije (EU) danas su u Briselu, sedištu EU, u svečanoj atmosferi, jednoglasno doneli odluku da državna zajednica Srbija i Crna Gora , koja već 15 godina čeka načlanstvo u Evropskoj uniji, postane deo te zajednice.
To bi bio lid iz arsenala novinara koji koriste suvišne reči, ponavljaju ih , ili pokušavaju da dočaraju atmosferu na mestu rezervisanom za jednostavan odgovor na jednostavno pitanje: Šta se dogodilo?
Vidite, moje kolege i ja, prilično često imamo posla s vestima iz primera kako NE treba. Takođe nekad imamo i kilometarske vesti koje sadrže obilje nepotrebnih informacija, a manjka im isto toliko ili veće obilje potrebnih informacije (zbog publike kojoj se obraćamo) - o tome ćemo još pisati i pisati. No, ponekad naiđu i vesti poput ove koju ću vam sada pokazati:
17. jun 2009. 20:06 (Izvor: Tanjug)
Vozač autobusa "Arsa prevoza" Igor Arsić, koji je prevozio oko 40 Srba iz Gračance do Kosovske Mitrovice, pretučen je jutros zajedno sa ocem Vidom i odveden u policijsku stanicu u Prištini. Prof. dr Aleksandar Vasić, u mitrovičkog bolnici, gde su Arsići zbrinuti, izjavio je da obojica po svoj prilici imaju potres mozga, kao i oguljotine i podlive na telu i ekstremitetima. Igor Arsić ima i povredu oka, naveo je dr Vasić. Vid Arsić je izjavio da je njihovom autobusu u Prištini kombi vozilo preprečilo put, i da je njegov sin Igor koji je vozio autobus, na to reagovao sirenom. Prišao je jedan policajac KPS i upitao za objašnjenje, a potom je bezrazložno počeo da ga udara, ispričao je Vid Arsić. On je naveo da je zatim stiglo vozilo marke „golf“ iz kojeg su izašle četiri naoružane osobe u civilu i nastavile da tuku njega i sina. Onda su nas odveli u stanicu policije gde su nas držali sat vremena, a zatim ponudili pratnju do Mitrovice, rekao je Vid Arsić. On je dodao da posle jutrošnjeg incidenta planira da sa porodicom napusti Kosovo i Metohiju.
Ja zaista ne želim da umanjim ili omalovažavam ono što se desilo tim ljudima, ali celoj ovoj priči naprosto NIJE mesto u vesti, naročito ne u biltenu za stranu publiku, koja u svojim domaćim vestima nije navikla na ovoliko detaljisanje i prepričavanje doživljaja. Da li je zaista bitno koja je kompanija čiji je vozač pretučen? Da li je uopšte bitno to da je vozač? Da li je bitno i kako mu se zove otac? Zar bi konstatacija da je "pretučen i njegov otac" išta umanjiti događaj? Onda usred vesti imamo informaciju koja opovrgava informaciju iz prve rečenice (ko je zapravo vozio autobus? I ponovo, zar je bitno?) Otkud odjednom u priči policajac? Šta se desilo na kraju s autobusom? Da li nam zaista u vesti trebaju sve povrede koje su zadobili, do tančina? I zar ovako treba da izgleda vest jedne ozbiljne medijske kuće? Ovo je nešto što bih očekivao od Kurira, PRESSa i sličnih, ali ne i od nečega što ima za izvor Tanjug. No, iskustvo me je naučilo da ime, istorija i reputacija nisu sve, kao i da je reputacija prolazna kategorija.
