Danas su „Blic“ i „24 sata“ (tj „Blic“ je preneo da su „24 sata“ pisala, iako su ista firma... o toj temi prenošenja ćemo jednom posebno pisati) objavili vest kako je ugrožen gradski prevoz, da grad nema novca za privatnike i kako isti od 2. juna neće voziti.
U prvoj rečenici piše „Svih 416 autobusa... neće najverovatnije izaći na ulice...“ Osim što nije dobro napisati „svi“ kada se misli „nijedan“, ponovo, kao i mnogo puta, ne valja ni red reči u rečenici. Naime, ispravno, razumljivo, onako kako normalno govorimo, rečenica bi glasila: „Nijedan od 416 autobusa privatnih prevoznika najverovatnije neće izaći na ulice...“ Dakle: negaciju i glagol ne odvajati nepotrebno, jer nastaje dodatna konfuzija u ionako konfuzno napisanoj rečenici.
Znam da mnogi listovi imaju lektore. Znam da su mnogi novinari valjda završili neku školu. No, ponekad se stvarno pitam - da li su ti ljudi uopšte išta čitali u toj školi, da li su učili neki domaći jezik, da li oni uopšte govore? Jer, ko još govori ovako kako oni pišu? Da li, kada pišu, čuju u glavi kako to zvuči? Da li, kada napišu, pročitaju još jednom i vide šta su napisali? Nešto imam osećaj da na ta pitanja nikad nećemo dobiti odgovore.
