Ovo će biti kratko i bezbolno. Ona ustanova, tekst o Ivi Andriću. Trebalo mi je nekoliko minuta da shvatim šta lje spisateljica htela da kaže. Kamo sreće da razmišljanju naglas (jer mislim da bi tako uvidela zamršenost ovakve rečenične konstrukcije) poklanja upola toliko pažnje koliko boji svoje kose. Uh, direktna prozivka, gotov sam. Dakle:
Poštovaci njegovog dela, bar deo toga što im je poklonio, pokušavaju da vrate tako što se na raznim manifestacijama, mišlju i rečju, prisećaju ovog velikog čoveka i svega što je on zapisao i rekao.Da se malo "bar deo toga što im je poklonio" pomeri dalje u rečenici, bilo bi mnogo jasnije... no, zašto bi bilo jasnije? Ionako ne znači ništa.
