Banjaluka/Banja Luka

Danas sam imao posla s jednom vešću, čiji je izvor bio TANJUG, a ona je glasila ovako:

Predsednik Srbije Boris Tadić, izjavio je u Banja Luci da Srbija želi najbolje moguće bilateralne odnose s BiH, poštujući osnove Dejtonskog sporazuma. Srbija kao jedna od zemalja, garanata tog sporazuma ostaje privržena principma teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države u regionu i svake zemlje, koja je uključena u izradi tog sproazuma, istakao je Tadić dodavši da će Srbija, u skladu sa legalnim i legitimnim pravom, nastaviti da održava specijalne parlalelne veze sa RS. Čestitajući Miloradu Dodiku na izboru za predsednika RS,Tadić je rekao da je on njegov prijatelj, ali i poliitčki saradnik. Ono u čemu smo saglasni jeste da politka mira, saradnje i pomirenja nema alterantivu a to je osnova svake realistične politke u regionu i kao takva, ona je osnovna i napretka svih građana, boljeg ekonomskog statusa svih ljudi koji žive u regionu, nezavisno od toga o kojoj državi je reč, istakao je Tadić. Osvrćući se na inauguralnu sednicu parlamenta RS, kojom su uspostavljeni i potvrđeni mandati novim institucijama tog entiteta, Tadić je izrazio očekivanje da će sve institucuje u BiH biti uspotavljene u narednom periodu kako bi bila obezbeđena politička stabilnost i kako bi Srbija mogla da pokrene proces saradnje, iznad svega u domenu ekonomije, ali i saradnje u svim sferama politke. Tadić je u Banjaluci prisustvovao je svečanoj sednici Narodne skupštine RS na kojoj su verfikovani poslanički mandati, izabrano novo skupštinsko rukovodstvo i inaugurisani predsednik i dva potpredsednika RS - Milorad Dodik i Emil Vlajki i Enes Suljakanović.

Kao što vidite, podebljao sam dvojako pisanje imena glavnog grada RS u istoj vesti. Naime, oba načina su ispravna, ali je ružno imati oba u istom tekstu. Treba izabrati jedan i držati ga se do kraja. Postoji međutim i drugi problem, a to su padeške promene - kao što vidimo, oba puta je lokativ napisan isto, iako se ova dva imena grada različito menjaju po padežima. Naime:

Nom.	Banjaluka	Banja Luka
Gen.	Banjaluke	Banje Luke
Dat.	Banjaluci	Banjoj Luci
Ak.	Banjaluku	Banju Luku
Vok.	Banjaluko	Banja Luko
Inst.	Banjalukom	Banjom Lukom
Lok.	Banjaluci	Banjoj Luci

Ovu promenu (kada se piše odvojeno, budući da je u slučaju spojenog pisanja vrlo jednostavno - menja se samo "luka") je (i hvala lingvisti Miloradu Telebaku za to) najlakše zapamtiti tako da imamo u vidu da se menja isto kao "Desna ruka" - ili za one koji ne žele "detinjastu" pomoć - kao "Crna Gora".

Astro... ma znate već, oni što se razumeju u zvezde i tako ta nebeska tela...

Ovo što ću vam sada predstaviti je zapravo presedan - naime, nekome u redakciji "24 sata" (iz Srbije, ne iz Hrvatske ili neke druge zemlje koja ima istoimeni list) potkrala se greška inače veoma rasprostranjenja - nerazlikovanje astrologa od astronoma. Tekst u današnjem broju bio je posvećen navodnom meteoritu (bolidu) koji se pojavio na nebu Srbije pre nekoliko večeri, te je za njihov list izjavu dao neko (nije sada bitno ko) iz Astronomske opservatorije iz Beograda. U naslovu štampanog izdanja lista (i elektronskog, onog koje šalju na mail) piše sledeće:

Dobro, lapsus calami. Ali je zabavan, upravo zbog opšte rasprostranjenosti mešanja astrologa i astronoma (i to širom sveta, moliću lepo, a ne samo kod nas). A šta je presedan u svemu ovome, pitate se? Presedan je to što je redakcija "24 sata" prepoznala grešku - i ne samo prepoznala, nego ju je u članku na sajtu i ispravila!

Višečlana prezimena

Nešto na šta ljudi kod nas očigledno još uvek nisu navikli, a što je "preko grane" potpuno normalna pojava jesu višečlana prezimena (o višečlanim imenima tek da ne govorim). Tako kad se neko preziva "Del Ponte", ili "De Hop Shefer" ili "Đukić-Dejanović", ne možemo naprosto napisati "Ponte", "Shefer" ili samo "Đukić", odnosno "Dejanović". Zašto? Pa zato što to nisu prezimena tih ljudi! Prilično prosto, zar ne? No, za naše novinare to izgleda i nije tako prosto. Da pogledamo jedan primer:

Izvor: Beta

SHEFER: KOSOVO U OSETLJIVOM RAZBOLJU
BRISEL, 12. juna 2008. (Beta) Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je veceras u Briselu da "Kosovo i dalje prolazi kroz osetljivo razdoblje" i saopstio da ce Kfor na Kosovu "kroz samo tri dana preuzeti nove odgovornosti u pomaganju Kosovu u izgradnji nuznih, demokratskih bezbednosnih institucija".
Misije UN i Evropske unije na Kosovu "dozivece bitne promene", najavio je Shefer na sastanku ministara odbrane NATO i zemalja koje nisu clanice Atlantskog saveza, a imaju trupe u Kforu.
Shefer je podvukao da "prisustvo i mandat Kfora nisu promenjeni i Kfor ce na na Kosovu ostati na temelju rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, sve dok Savet bezbednosti ne odluci drugacije".
Snage NATO na Kosovu pomagace i dalje ocuvanju bezbednosti i zastite "svih na Kosovu", rekao je Shefer.
On je rekao i da ce na ministarskom zasedanju NATO biti "ocenjena bezbednosna situacija na terenu" i da je zadatak ministara da se "uvere da imamo prave snage na terenu, i da razmene misljenje o tome kako ce se dalje kretati medjunarodna zajednica kroz ovo slozeno razdoblje".

Kao što vidimo, čovekovo prezime je samo jednom navedeno korektno (na početku, označili smo plavom bojom). Pre nego što neko krene sa "ali to nije tako bitno!" - naravno da je bitno. Ispravno navođenje nečijeg imena i prezimena je uostalom i odraz poštovanja prema toj osobi. Ili zamislite sebe u toj situaciji, da vam neko uporno greši ili "kasapi" ime i prezime? Znam za jedan slučaj kada je istaknuta novinarka redakcije za kulturu u Politici ime jedne devojke, solistkinje, u izveštaju s koncerta duhovne muzike umesto Svetlana napisala Suzana - u kombinaciji s prezimenom Jovanović, od soprana crkvenog hora dobismo turbo-folk pevaljku (ženu Saše Popovića). No, da se vratimo prezimenima. Ovih dana je svakako u sferi o kojoj govorimo najaktuelnija predsednica Narodne Skupštine Srbije, Slavica Đukić-Dejanović. Siguran sam da ste i sami u novinama, na internetu i drugde pročitali nekad uz nju samo jedan deo njenog prezimena, ili ga pak tako čuli na televiziji. Ja sam imao prilike čak i da radim s jednim tekstom u kojem je (kao i obično) na početku predstavljena ispravno, a u ostatku teksta je bila "Dejanovićeva" (što će reći da ju je novinar tretirao kao da je neudata i preziva se Dejanović). Za ovo sad neću navoditi primere (mada mogu ako se ukaže potreba). S tim u vezi postoji još jedna ogromna dilema (mada ono prvo nije dilema, jer se njeno prezime ne može svesti na "Đukić" ili "Dejanović") - kako se njeno prezime piše? S crticom ili bez? Imao sam posla s vestima i dužim tekstovima u kojima je u jednoj rečenici napisano na jedan, a u drugoj na drugi način, te sam rešio da konsultujem izvor na kojem bi (valjda?) trebalo da bude ispravno - sajt Skupštine. Kad se klikne na link "Predsednik", dobije se biografija gospođe Predsednice. A tamo piše ovako:

Prezime, Ime
ĐUKIĆ DEJANOVIĆ PROF. DR, SLAVICA

(...)

Biografija:

Prof. dr SLAVICA ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ je rođena 1951. godine u Rači. Osnovnu školu „Radoje Domanović“ i „Prvu kragujevačku gimnaziju“ je završila u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske, doktorske studije i specijalizaciju neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Od 1982. godine, u nastavi je na Katedri za Psihijatriju, Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, kao profesor Psihijatrije, Etike i Veštine komunikacije sa pacijentom. Najmlađa je žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji. Obavljala je funkciju prorektora Univerziteta u Kragujevcu , kao i prodekana za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Redovni je profesor i šef Katedre za psihijatriju.

Mentor je kandidatima na magistarskim i doktorskim studijama u oblasti neuronauka, kao i na specijalističkim studijama psihijatrije i subspecijalističkim studijama sudske psihijatrije. Predsednik je Etičkog komiteta i član Sudsko- medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Stalni je član Komisije za specijalizaciju psihijatrije VMA u Beogradu.

Autor je sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave i jedan je od autora tri udžbenika za studente postdiplomske nastave. Autor je i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova. Glavni je istraživač velikog broja kliničkih studija i naučno- istraživačkih projekata.

Osnivač je Psihijatrijske dnevne bolnice u Kragujevcu, potpredsednik Psihijatrijske sekcije Srbije u dva mandata, član Predsedništva Psihijatrijske sekcije Jugoslavije. Aktuelno je zamenik predsednika Udruženja psihijatara Srbije. Bila je direktor Kliničko- bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine, kao i Direktor Klinike za psihijatriju u Kragujevcu.

Nosilac je priznanja Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Povelje za doprinos zdravstvu grada Kragujevca, kao i Đurđevdanske nagrade. Povodom dana Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, od studenata IV godine studija 2007. godine, proglašena je najboljim predavačem.

U tri mandata, bila je poslanik u Skupštini Republike Srbije i član Odbora za zdravlje, a od 2000. do 2006. godine, poslanik u Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U prelaznoj Vladi Republike Srbije bila je ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije.

Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine, u više navrata član Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, predsednik Okružnog odbora SPS Šumadije od 2000. do 2007. godine i potpredsednik Glavnog odbora SPS 1996. godine i izabrana na istu funkciju na VII kongresu Socijalističke partije Srbije 2006. godine.

Živi u Kragujevcu. Udata je za Ranka Dejanovića, ima sina Dušana i unuke Filipa i Ninu.

Dakle, osim što u ovom tekstu saznajemo da joj je udato prezime "Dejanović" (odnosno udati deo prezimena), ne saznajemo kako se prezime tačno piše. Moraćemo očigledno nju samu da pitamo prvom prilikom.

Ekrem Jevrić utiče na novinare!

Voleo bih da kažem da je ovo Ekrem Jevrić lično napisao - ali nije mogao, pošto je trenutno na Farmi. Dakle, ovo je jedna rečenica iz jednog priloga jedne izvesne medijske kuće.

Srbija ne sme da ima visok javni dug, koji raste, a on, međutim, stalno raste.

Čist jezički Ekremizam!

Kako se ne piše tekst/izveštaj

Vidite, često pred sobom imam tekstove koji deluju kao da je neko uzeo nekoliko različitih tekstova na istu temu i spojio njihove pojedine delove u jedan novi tekst. I da, znam da pojedini novinari to i rade. Međutim, u takvom slučaju tekst koji imate pred sobom više liči na Frankenštajnovo čudovište (da, ono sa debelim šavovima na vratu) nego na dosledan tekst. U prethodnom novinarizmu, "Red reči", dao sam vam jednu rečenicu iz jednog teksta. Međutim, ceo taj tekst je sporan sam po sebi. Prva i druga polovina kao da nisu međusobno povezane (osim pominjanjem izveštaja), i kao da nam za njegovo razumevanje nedostaje još neka informacija. No, pogledajte sami - evo tekst u celini, jedino ćemo cenzurisati ime autorke.

PRIMENA TRANZICIONIH ZAKONA

29. april 2010.

Tranzicioni zakoni u Srbiji, pre svega Zakon o zabrani diskriminacije, o javnom informisanju i o verskim zajednicama, iako važe za dobre, imaju malu primenu u praksi, pokazalo je istraživanje organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, sprovedeno u periodu od januara do decembra 2009. godine. Opširnije JT.

Predstavljajući izveštaj, predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava istakli su da je donošenje antidiskriminacionog zakona prošle godine veliki plus, kako za Vladu koja ga je predložila, tako i za parlament. Još jedna pozitivna strana je i što se usvajanje zakona u poslednje dve godine vrši mnogo bolje i brže. Pored toga, pomak predstavlja i sudska praksa, koja sve češće i adekvatnije kažnjava kršenje zakona. Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja u državu Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima. Govoreći o Zakonu o verskim zajednicama, pomoćnik ministra vera Dragan Novaković istakao je da taj zakon daje punu slobodu svim verskim zajednicama, kao i da se od njegovog usvajanja 2006. godine smanjio broj napada na verske zajednice.

„Mi kontinuirano pratimo implementaciju Zakona, proučavamo iskustva država u okruženju, pažljivo analiziramo sve primedbe koje dolaze od nekih država, verskih zajednica, pojedinaca ili nevladinog sektora. Određene pravne praznine smo uočili, ali smatramo da je vreme od četiri godine suviše kratko za donošenje zaključaka o dometima i vrednostima ponuđenih zakonskih rešenja. Vrata Ministarstva vera su uvek otvorena za pružanje informacija o crkvama i verskim zajednicama i njihovim problemima“, naglasio je Novaković.

Na taj način, dodao je Novaković, izveštaj bi bio potpuniji i ne bi sadržao podatke o pojedinim verskim zajednicama koje su se u međuvremenu upisale u Registar verskih zajednica u Srbiji.

Red reči

U onoj ustanovi, koju pominjem a ne želim da imenujem, često imam posla s pogrešnim redom reči u rečenici. Naprosto se upitam da li novinarke (zvuči seksistički, ali za sad sam to primetio samo kod novinarki) koje napišu takve rečenice uopšte misle dok ih pišu. Posle se zapitam da li one možda tako i govore. Da li su svesne da postoji red reči, i da remećenje istog može drastično da promeni značenje rečenice?
Danas sam ponovo imao takav jedan slučaj. Evo da odmah pređemo na stvar:

Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja u državu Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima.

E sad, normalan čovek kada ovo čita i vidi deo teksta koji sam podebljao, odmah se zapita - čeknider, kakva država Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi? Međutim, nije u pitanju država Albanaca, već poverenje Albanaca u državu. Tako da bi rečenica, s rečima na svom mestu glasila ovako:

Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi u državu, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima.

No, kod tolikog nabrajanja čovek na kraju više ne zna čemu služi prvi predlog "u", a čemu drugi. Posle detaljne analize s jednom lektorkom, došao sam do zaključka da bi rečenica trebalo da glasi ovako:

Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u državu, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima.

A ne bi škodilo ni da pred "nedefinisanost" stavimo predlog "na".

Ovo je jedan kompleksan slučaj, gde puko premeštanje reči nije bilo dovoljno. No, kunem vam se, imao sam jednom i rečenicu koja je u spornom delu glasila ovako:

... zbog učestalih napada na granici albanskih ekstremista...

Toliko o tome.

Dobro, da li su razgovarali na tu temu ili nisu?

Vidite, pre nekih desetak godina gledao sam Šabana Šaulića u nekoj emisiji. I pita njega voditeljka kako se zove pesma koju će da im "peva" (na plejbek) - i on odgovara kako on to ne zna sad tačno, kako oni to kad prave pesmu samo nešto iz refrena izvuku itd. Do tad sam bio ubeđen da se naslovu pristupa s predumišljajem. Ozbiljno. Savesno.
Takva praksa očigledno postoji i u novinarstvu, mada su rečenice koje postavljaju za naslove nekad toliko izvučene iz konteksta da su potpuno suprotne samom tekstu. Evo šta piše današnji Blic o zasedanju SA Sabora SPC:

Bez rasprave o Artemiju

Takav naslov ne bi bio problematičan da u tekstu ne piše sledeće:

Iako se u javnosti spekulisalo da će slučaj vladike raško-prizrenskog Artemija pratiti žestoka rasprava i suprotstavljeni stavovi episkopa, zasad se pokazalo drugačije. Stanje u Raško-prizrenskoj eparhiji bilo je tema u ponedeljak, prvog dana Sabora u poslepodnevnom delu zasedanja.

Mi koji donekle poznajemo skupštinsku terminologiju pojam "rasprava" shvatamo naravno odmah kao "diskusija", odnosno uopšteno kao "priča". "Bez rasprave o Artemiju" nama znači da uopšte nisu o njemu ni pričali, pošto mi znamo da "rasprava" ne mora nužno da bude "svađa", već može biti i "diskusija". Novinar(ka) Blica izgleda smatra suprotno, te pod "rasprava" razume samo "svađa", i zato može u novine da stavi naslov kontradiktoran tekstu.

Rekordno brzo prodavanje DVDova i pogrešan režiser

Evo jednog maleckog (duplog) novinarizma, ponovo iz 24 sata (oni nam stižu na mejl, a mrsko nam je da plaćamo druge novine, mada ćemo virnuti danas malo na Blicov sajt, tamo uvek ima šta da se nađe). U odeljku VODIČ, na 13. strani današnjeg izdanja imamo vest da je Avatar u ih sat vremena od izlaska DVD-a i BluRay-a prodat u 6,7 miliona primeraka. Ta informacija naravno nije tačna, i ta brojka se odnosi na prva četiri DANA prodaje.
Drugi novinarizam u toj vesti je što je film pripisan Stivenu Spilbergu. Naravno, svima se desi lapsus, ali ovo ipak ide u štampu, stotine hiljada ljudi to čita. Zamislite da im se mozak tako otme kontroli pa da napišu da je "Derviš i smrt" napisao Ivo Andrić.

Tekst možete naći ovde, na 13. strani.

Evo nas opet, ali kvalitetno...

Dragi moji, izvinite što nas poslednjih meseci nije bilo. Nije da nije bilo novinarizama na pretek koji su vapili za isticanjem i objavljivanjem - naprotiv. No, nije bilo vremena. A ni neke posebne volje. No, hajde da se ponovo družimo i zabavljamo.

Juče sam sedeo i listao elektronsko izdanje "24 sata" koje dobijam svako jutro na mail. Listajući ga tako, došao sam do rivjua HTC Desire telefona, nove zvezde u VIP-ovoj ponudi. Kompletan tekst možete pročitati ovde.

A evo spornog dela (deo teksta koji je podvučen):


Tekst je potpisao/la D. Farkaš, s kojim/om sam i ranije imao... iskustava. Dotični/a je u stanju da napiše najnezamislivije konstrukcije, kao i potpune laži (što u ovom slučaju doduše nije bitno), ali me sada najviše zanima šta je hteo/la da kaže ovom rečenicom. Jesu li fotografije na kraju dobre ili ne?