Nešto na šta ljudi kod nas očigledno još uvek nisu navikli, a što je "preko grane" potpuno normalna pojava jesu višečlana prezimena (o višečlanim imenima tek da ne govorim). Tako kad se neko preziva "Del Ponte", ili "De Hop Shefer" ili "Đukić-Dejanović", ne možemo naprosto napisati "Ponte", "Shefer" ili samo "Đukić", odnosno "Dejanović". Zašto? Pa zato što to nisu prezimena tih ljudi! Prilično prosto, zar ne? No, za naše novinare to izgleda i nije tako prosto. Da pogledamo jedan primer:
Izvor: Beta
SHEFER: KOSOVO U OSETLJIVOM RAZBOLJU
BRISEL, 12. juna 2008. (Beta) Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je veceras u Briselu da "Kosovo i dalje prolazi kroz osetljivo razdoblje" i saopstio da ce Kfor na Kosovu "kroz samo tri dana preuzeti nove odgovornosti u pomaganju Kosovu u izgradnji nuznih, demokratskih bezbednosnih institucija".
Misije UN i Evropske unije na Kosovu "dozivece bitne promene", najavio je Shefer na sastanku ministara odbrane NATO i zemalja koje nisu clanice Atlantskog saveza, a imaju trupe u Kforu.
Shefer je podvukao da "prisustvo i mandat Kfora nisu promenjeni i Kfor ce na na Kosovu ostati na temelju rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, sve dok Savet bezbednosti ne odluci drugacije".
Snage NATO na Kosovu pomagace i dalje ocuvanju bezbednosti i zastite "svih na Kosovu", rekao je Shefer.
On je rekao i da ce na ministarskom zasedanju NATO biti "ocenjena bezbednosna situacija na terenu" i da je zadatak ministara da se "uvere da imamo prave snage na terenu, i da razmene misljenje o tome kako ce se dalje kretati medjunarodna zajednica kroz ovo slozeno razdoblje".
Kao što vidimo, čovekovo prezime je samo jednom navedeno korektno (na početku, označili smo plavom bojom). Pre nego što neko krene sa "ali to nije tako bitno!" - naravno da je bitno. Ispravno navođenje nečijeg imena i prezimena je uostalom i odraz poštovanja prema toj osobi. Ili zamislite sebe u toj situaciji, da vam neko uporno greši ili "kasapi" ime i prezime? Znam za jedan slučaj kada je istaknuta novinarka redakcije za kulturu u
Politici ime jedne devojke, solistkinje, u izveštaju s koncerta duhovne muzike umesto
Svetlana napisala
Suzana - u kombinaciji s prezimenom Jovanović, od soprana crkvenog hora dobismo turbo-folk pevaljku (ženu Saše Popovića). No, da se vratimo prezimenima. Ovih dana je svakako u sferi o kojoj govorimo najaktuelnija predsednica Narodne Skupštine Srbije, Slavica Đukić-Dejanović. Siguran sam da ste i sami u novinama, na internetu i drugde pročitali nekad uz nju samo jedan deo njenog prezimena, ili ga pak tako čuli na televiziji. Ja sam imao prilike čak i da radim s jednim tekstom u kojem je (kao i obično) na početku predstavljena ispravno, a u ostatku teksta je bila "Dejanovićeva" (što će reći da ju je novinar tretirao kao da je neudata i preziva se Dejanović). Za ovo sad neću navoditi primere (mada mogu ako se ukaže potreba). S tim u vezi postoji još jedna ogromna dilema (mada ono prvo nije dilema, jer se njeno prezime ne može svesti na "Đukić" ili "Dejanović") - kako se njeno prezime piše? S crticom ili bez? Imao sam posla s vestima i dužim tekstovima u kojima je u jednoj rečenici napisano na jedan, a u drugoj na drugi način, te sam rešio da konsultujem izvor na kojem bi (valjda?) trebalo da bude ispravno - sajt Skupštine. Kad se klikne na
link "Predsednik", dobije se biografija gospođe Predsednice. A tamo piše ovako:
Prezime, Ime
ĐUKIĆ DEJANOVIĆ PROF. DR, SLAVICA 
(...)
Biografija:
Prof. dr SLAVICA ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ je rođena 1951. godine u Rači. Osnovnu školu „Radoje Domanović“ i „Prvu kragujevačku gimnaziju“ je završila u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske, doktorske studije i specijalizaciju neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Od 1982. godine, u nastavi je na Katedri za Psihijatriju, Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, kao profesor Psihijatrije, Etike i Veštine komunikacije sa pacijentom. Najmlađa je žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji. Obavljala je funkciju prorektora Univerziteta u Kragujevcu , kao i prodekana za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Redovni je profesor i šef Katedre za psihijatriju.
Mentor je kandidatima na magistarskim i doktorskim studijama u oblasti neuronauka, kao i na specijalističkim studijama psihijatrije i subspecijalističkim studijama sudske psihijatrije. Predsednik je Etičkog komiteta i član Sudsko- medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Stalni je član Komisije za specijalizaciju psihijatrije VMA u Beogradu.
Autor je sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave i jedan je od autora tri udžbenika za studente postdiplomske nastave. Autor je i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova. Glavni je istraživač velikog broja kliničkih studija i naučno- istraživačkih projekata.
Osnivač je Psihijatrijske dnevne bolnice u Kragujevcu, potpredsednik Psihijatrijske sekcije Srbije u dva mandata, član Predsedništva Psihijatrijske sekcije Jugoslavije. Aktuelno je zamenik predsednika Udruženja psihijatara Srbije. Bila je direktor Kliničko- bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine, kao i Direktor Klinike za psihijatriju u Kragujevcu.
Nosilac je priznanja Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Povelje za doprinos zdravstvu grada Kragujevca, kao i Đurđevdanske nagrade. Povodom dana Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, od studenata IV godine studija 2007. godine, proglašena je najboljim predavačem.
U tri mandata, bila je poslanik u Skupštini Republike Srbije i član Odbora za zdravlje, a od 2000. do 2006. godine, poslanik u Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U prelaznoj Vladi Republike Srbije bila je ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije.
Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine, u više navrata član Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, predsednik Okružnog odbora SPS Šumadije od 2000. do 2007. godine i potpredsednik Glavnog odbora SPS 1996. godine i izabrana na istu funkciju na VII kongresu Socijalističke partije Srbije 2006. godine.
Živi u Kragujevcu. Udata je za Ranka Dejanovića, ima sina Dušana i unuke Filipa i Ninu.
Dakle, osim što u ovom tekstu saznajemo da joj je udato prezime "Dejanović" (odnosno udati deo prezimena), ne saznajemo kako se prezime tačno piše. Moraćemo očigledno nju samu da pitamo prvom prilikom.
