Kako se ne piše tekst/izveštaj

Vidite, često pred sobom imam tekstove koji deluju kao da je neko uzeo nekoliko različitih tekstova na istu temu i spojio njihove pojedine delove u jedan novi tekst. I da, znam da pojedini novinari to i rade. Međutim, u takvom slučaju tekst koji imate pred sobom više liči na Frankenštajnovo čudovište (da, ono sa debelim šavovima na vratu) nego na dosledan tekst. U prethodnom novinarizmu, "Red reči", dao sam vam jednu rečenicu iz jednog teksta. Međutim, ceo taj tekst je sporan sam po sebi. Prva i druga polovina kao da nisu međusobno povezane (osim pominjanjem izveštaja), i kao da nam za njegovo razumevanje nedostaje još neka informacija. No, pogledajte sami - evo tekst u celini, jedino ćemo cenzurisati ime autorke.

PRIMENA TRANZICIONIH ZAKONA

29. april 2010.

Tranzicioni zakoni u Srbiji, pre svega Zakon o zabrani diskriminacije, o javnom informisanju i o verskim zajednicama, iako važe za dobre, imaju malu primenu u praksi, pokazalo je istraživanje organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, sprovedeno u periodu od januara do decembra 2009. godine. Opširnije JT.

Predstavljajući izveštaj, predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava istakli su da je donošenje antidiskriminacionog zakona prošle godine veliki plus, kako za Vladu koja ga je predložila, tako i za parlament. Još jedna pozitivna strana je i što se usvajanje zakona u poslednje dve godine vrši mnogo bolje i brže. Pored toga, pomak predstavlja i sudska praksa, koja sve češće i adekvatnije kažnjava kršenje zakona. Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja u državu Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima. Govoreći o Zakonu o verskim zajednicama, pomoćnik ministra vera Dragan Novaković istakao je da taj zakon daje punu slobodu svim verskim zajednicama, kao i da se od njegovog usvajanja 2006. godine smanjio broj napada na verske zajednice.

„Mi kontinuirano pratimo implementaciju Zakona, proučavamo iskustva država u okruženju, pažljivo analiziramo sve primedbe koje dolaze od nekih država, verskih zajednica, pojedinaca ili nevladinog sektora. Određene pravne praznine smo uočili, ali smatramo da je vreme od četiri godine suviše kratko za donošenje zaključaka o dometima i vrednostima ponuđenih zakonskih rešenja. Vrata Ministarstva vera su uvek otvorena za pružanje informacija o crkvama i verskim zajednicama i njihovim problemima“, naglasio je Novaković.

Na taj način, dodao je Novaković, izveštaj bi bio potpuniji i ne bi sadržao podatke o pojedinim verskim zajednicama koje su se u međuvremenu upisale u Registar verskih zajednica u Srbiji.

Red reči

U onoj ustanovi, koju pominjem a ne želim da imenujem, često imam posla s pogrešnim redom reči u rečenici. Naprosto se upitam da li novinarke (zvuči seksistički, ali za sad sam to primetio samo kod novinarki) koje napišu takve rečenice uopšte misle dok ih pišu. Posle se zapitam da li one možda tako i govore. Da li su svesne da postoji red reči, i da remećenje istog može drastično da promeni značenje rečenice?
Danas sam ponovo imao takav jedan slučaj. Evo da odmah pređemo na stvar:

Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja u državu Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima.

E sad, normalan čovek kada ovo čita i vidi deo teksta koji sam podebljao, odmah se zapita - čeknider, kakva država Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi? Međutim, nije u pitanju država Albanaca, već poverenje Albanaca u državu. Tako da bi rečenica, s rečima na svom mestu glasila ovako:

Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi u državu, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima.

No, kod tolikog nabrajanja čovek na kraju više ne zna čemu služi prvi predlog "u", a čemu drugi. Posle detaljne analize s jednom lektorkom, došao sam do zaključka da bi rečenica trebalo da glasi ovako:

Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u državu, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima.

A ne bi škodilo ni da pred "nedefinisanost" stavimo predlog "na".

Ovo je jedan kompleksan slučaj, gde puko premeštanje reči nije bilo dovoljno. No, kunem vam se, imao sam jednom i rečenicu koja je u spornom delu glasila ovako:

... zbog učestalih napada na granici albanskih ekstremista...

Toliko o tome.

Dobro, da li su razgovarali na tu temu ili nisu?

Vidite, pre nekih desetak godina gledao sam Šabana Šaulića u nekoj emisiji. I pita njega voditeljka kako se zove pesma koju će da im "peva" (na plejbek) - i on odgovara kako on to ne zna sad tačno, kako oni to kad prave pesmu samo nešto iz refrena izvuku itd. Do tad sam bio ubeđen da se naslovu pristupa s predumišljajem. Ozbiljno. Savesno.
Takva praksa očigledno postoji i u novinarstvu, mada su rečenice koje postavljaju za naslove nekad toliko izvučene iz konteksta da su potpuno suprotne samom tekstu. Evo šta piše današnji Blic o zasedanju SA Sabora SPC:

Bez rasprave o Artemiju

Takav naslov ne bi bio problematičan da u tekstu ne piše sledeće:

Iako se u javnosti spekulisalo da će slučaj vladike raško-prizrenskog Artemija pratiti žestoka rasprava i suprotstavljeni stavovi episkopa, zasad se pokazalo drugačije. Stanje u Raško-prizrenskoj eparhiji bilo je tema u ponedeljak, prvog dana Sabora u poslepodnevnom delu zasedanja.

Mi koji donekle poznajemo skupštinsku terminologiju pojam "rasprava" shvatamo naravno odmah kao "diskusija", odnosno uopšteno kao "priča". "Bez rasprave o Artemiju" nama znači da uopšte nisu o njemu ni pričali, pošto mi znamo da "rasprava" ne mora nužno da bude "svađa", već može biti i "diskusija". Novinar(ka) Blica izgleda smatra suprotno, te pod "rasprava" razume samo "svađa", i zato može u novine da stavi naslov kontradiktoran tekstu.

Rekordno brzo prodavanje DVDova i pogrešan režiser

Evo jednog maleckog (duplog) novinarizma, ponovo iz 24 sata (oni nam stižu na mejl, a mrsko nam je da plaćamo druge novine, mada ćemo virnuti danas malo na Blicov sajt, tamo uvek ima šta da se nađe). U odeljku VODIČ, na 13. strani današnjeg izdanja imamo vest da je Avatar u ih sat vremena od izlaska DVD-a i BluRay-a prodat u 6,7 miliona primeraka. Ta informacija naravno nije tačna, i ta brojka se odnosi na prva četiri DANA prodaje.
Drugi novinarizam u toj vesti je što je film pripisan Stivenu Spilbergu. Naravno, svima se desi lapsus, ali ovo ipak ide u štampu, stotine hiljada ljudi to čita. Zamislite da im se mozak tako otme kontroli pa da napišu da je "Derviš i smrt" napisao Ivo Andrić.

Tekst možete naći ovde, na 13. strani.

Evo nas opet, ali kvalitetno...

Dragi moji, izvinite što nas poslednjih meseci nije bilo. Nije da nije bilo novinarizama na pretek koji su vapili za isticanjem i objavljivanjem - naprotiv. No, nije bilo vremena. A ni neke posebne volje. No, hajde da se ponovo družimo i zabavljamo.

Juče sam sedeo i listao elektronsko izdanje "24 sata" koje dobijam svako jutro na mail. Listajući ga tako, došao sam do rivjua HTC Desire telefona, nove zvezde u VIP-ovoj ponudi. Kompletan tekst možete pročitati ovde.

A evo spornog dela (deo teksta koji je podvučen):


Tekst je potpisao/la D. Farkaš, s kojim/om sam i ranije imao... iskustava. Dotični/a je u stanju da napiše najnezamislivije konstrukcije, kao i potpune laži (što u ovom slučaju doduše nije bitno), ali me sada najviše zanima šta je hteo/la da kaže ovom rečenicom. Jesu li fotografije na kraju dobre ili ne?