Viša matematika za redakciju Blica...

Znam da je matematika problem za mnoge đake u školama, pa se zbog iste posle mnogi odluče da nastave u društvenom, recimo novinarskom smeru. No neke osnovne stvari moramo da znamo u svim profesijama. Naime, Blic je danas na svom sajtu objavio članak u kojem pišu kako Pol Makartni želi da vrati prava na pesme Bitlsa koja mu je ispred nosa na aukciji svojevremeno oteo niko drugi do dvostruki partner u duetima, pokojni Majkl Džekson. Novinar/ka M.M.V (nije li grozno što se više ne potpisuju punim imenom i prezimenom?) nas obaveštava da je pomenuta aukcija bila 1978. godine, da bi pritom samo par redaka kasnije napisao/la da je aukcija bila pre 56 godina, te da zbog toga prava moraju da se vrate prvobitnom vlasniku. Znam, reći ćemo svi da je lapsus, ali zar niko više ne čita šta je napisao/la pre no što lupi enter/send/publish? I zar urednici stvarno više ništa ne čitaju?

Pošto očekujem da će videti moj komentar i ispraviti grešku (a nekako se potajno zlobnički nadam da je neće ispraviti), evo screenshot za svaki slučaj:

P.S.
Bilo mi je mrsko da odmah pišem i ovo, odnosno da istražujem, ali hvala Bogu na dragim koleginicama. Elem, aukcija je bila posle saradnje Džeksona i Makartnija (što je bilo početkom osamdesetih) - bila je 1985. Od tad do danas tek nije prošlo 56 godina. 

Gradska geografija, Brankov most i Dunav

Naravno da od novinara u Kuriru ne očekujemo bukvalno ništa (ne zato što volimo da nas iznenade, nego zato što znamo da nema smisla), ali mislim da je ovo jedan od najvećih bisera koji su se ikada pojavili u našem novinarstvu. Naime, Urednik je danas objavio ovo.

Šta čovek dakle može reći na ovo? Ili je žena Wonder Woman, ili u Kuriru još nisu došli do lekcije o gradskoj geografiji Beograda.

P.S. Za one koji i dalje ne znaju - ispod Brankovog mosta teče Sava.

Nepostojeće nepostojano „a“ i Njuz

Da, da, da, svi mi volimo Njuz. No, u međuvremenu su postali dovoljno veliki i jaki da i od njih možemo očekivati neke standarde. Bar one najosnovnije. Danas je osvanuo i vrlo brzo se proširio članak „Počeli pregovori Brisela i Beograda da bar Mirna Radulović nastupi u finalu Eurosonga“, jer je tema aktuelna, a i lepo je napisan. No, jedan pasus glasi ovako:

Kako saznajemo u Briselu, glavni kamen spoticanja trenutno su kostimi naših devojki. 

Genitiv množine od „devojka“ glasi „devojaka“, a ne „devojki“. Nemojte samo da se prevarite, genitiv množine je svakako „lopti“, a ne „lopata“.

Padeži i odnosne zamenice - nije to baš lako...

Svi mi nekad imamo poteškoće da se snađemo sa rodom, brojem (da ne kažem brojOm) i padežom kada pišemo složene, dugačke rečenice, sa mnogo imenica raznih rodova, naročito ako treba da napišemo i neku zamenicu (pogotovo ako je odnosna). No, to je nešto što novinarima ne bi smelo da se dešava. Ali dešava se. I to redovno. Budući da sam poznat kokakoličar, svakako sam odmah kliknuo na link koji mi je „iskočio“ na fejsu, a koji tvrdi da je neki tamo čovek otkrio recept za koka-kolu. I šta vidim u prvoj rečenici odmah?

Ma ko još da uči glavne gradove?!

Ostajemo na temi iz prethodnog članka - Evrovizija. Tekst je od 1. maja, i ne bih ga primetio da mi jedan prijatelj nije skrenuo pažnju na njega. Sa „profesionalnih“ novinskih agencija i medijskih kuća prelazimo na Prvi srpski internet tabloid „Tračara“. Naime, u najavi da „Moje 3“ putuju u Švedsku, pomenuti sajt em švedsko Malmö transkribuje kao Malmo, em ga naziva glavnim gradom te zemlje.

Glavni gradovi nekolicine zemalja su večiti predmet zabune kod mnogih ljudi (Kanada, Australija, Turska, Brazil, vrlo često i SAD), ali Švedska na Tračarinu žalost ne spada u te zemlje.

Materijalne greške ili Srbija do Malmea

Naši novinari nemaju običaj da proveravaju podatke koje koriste u svojim tekstovima. Verovatno im je mrsko da uključe Google, pogotovo kada treba sebe da predstavimo kao najbolje u nečemu. Tako je danas na nekolicini portala osvanuo tekst/najava za sutrašnje prvo polufinale Evrovizije, čiji je izvor Tanjug. Tekst većim delom korektan, sa standardnim greškama u padežima, nastalim redaktorskim zahvatima bez mozga (urednik ispravljao, sekao rečenice, prekrajao, a nije obraćao pažnju na padeže, standardna procedura), a isto tako su ga preneli svi ti portali, sa istim greškama. No, jedna greška me je posebno „žacnula“, pošto se ježim na prekomerno samohvalisanje imanentno našim medijima. Naime, jedan deo teksta glasi ovako:

Srbija je kao samostalna država prvi put nastupila na Pesmi Evrovizije 2007. godine u Finskoj i pobedila sa pesmom "Molitva" koju je izvela Marije Šerifović, ostvarivši rekord po broju poena koje je dobila (298).

Ovde osim što imamo grešku u padežu kod imena pevačice, imamo materijalnu grešku - laž - da je Srbija oborila rekord i imala 298 poena. Srbija je imala 268 poena. Prethodni rekord postavila je Finska 2006. godine, sa 292 poena. Rusija je u Beogradu 2008. godine imala 272 poena, rekord Finske je 2009. u Moskvi do kolena potukao Aleksandar Ribak sa 387 poena, Nemačka je naredne godine pobedila sa „samo“ 246 poena, Azerbejdžan je u Diseldorfu imao još manje - 221, dok je Švedska prošle godine ponovo okupila i publiku i žiri, ostvarivši 372 poena (a vrlo lako se moglo desiti da obore Ribakov rekord).

Nama koji pratimo Evroviziju malo bliže, a danas je za to zaista dovoljno „pretplatiti se“ na zvanični youtube-kanal ove manifestacije, pažnju privlači svakako i sledeći deo teksta:

Scena u Malme areni takođe će biti u obliku leptira, a organizatori su želeli da atmosfera bude intimnija i da u prvom planu bude muzika. Osnova glavne pozornice u areni biće kružnog oblika, sa pistom koja vodi do sporedne bine, na drugom kraju arene.

Sporedna bina, kao što se da videti na bilo kom snimku proba iz Malmea (ispod sam postavio probu Nemačke, jer je ona jedna od retkih zemalja koje koriste tu sporednu binu), nalazi se na kratkom rastojanju od glavne bine, i nikako nije na drugom kraju arene.

Dakle, kad se sve sabere i oduzme, vidimo da Tanjugovi novinari osim što nemaju lektora, ne koriste Google, a ni najjednostavniji izvor informacija - Vikipediju. Čovek da se zapita čemu onda jedna takva državna agencija.

Prevoj vokala ili Ponekad se desi čudo, al' zamalo...

Bio sam danas na sajtu Tanjuga, tražeći jednu stvar, a naišao sam na ovo:

Pošto ih nisam dugo zvao, a znate već kako kažem da su oni rasadnik nepismenosti, uzmem telefon, okrenem ih i objasnim urednici da se kaže „Irinejem“, a ne „Irinejom“ i da bi čovek očekivao od novinara državne agencije da bar toliko zna, kad već nemaju lektora. Par minuta kasnije, na sajtu je ovo:

Eto, nekad i poslušaju glas iz mase.

P.S. Moje oči nisu što su nekad bile. Padež je ispravljen samo u naslovu, u tekstu i dalje piše „Irinejom“.